Institut je osnovala prim. dr Zagorka Berović (1965), u kome je bila i prvi direktor (1965-1977), sa nazivom Zavod za reumatizam . Dr Berović je opremila zavod i izabrala svoje prve saradnike (dr Julijana Nikolić*, dr Milica Budimir*, dr Ljubica Lopičić, prim. dr Dragan Božović, prim. dr Angelina Kičevac. dr Ivan Stojanović*, prim. dr Stevan Pujević, dr Dušan Vukotić*, prim. dr Branislav Maksimović, dr Vlastimir Mladenović*). Zavod je imao više odeljenja: reumatologiju (rukovodilac dr Julijana Nikolić), fizikalnu medicinu i rehabilitaciju (dr Dragan Božović), otorinolaringologiju (prim. dr Borivoje Vučićević), laboratoriju (dr Jovan Kacaki), radiologiju (dr Angelina Kičevac-Miljković) i konsultativnu službu (ginekologa, ortopeda i neurologa). Zavod je imao 125 kreveta i oko 60 zaposlenih, od kojih 20 lekara (10 internista-reumatologa, 2 fizijatra, 1 kardiolog, 1 otorinolaringolog, 1 radiolog i 5 odeljenjskih lekara), 10 medicinskih tehničara, 23 bolničara, 6 laboranata i 27 fizioterapeuta.
Zavod 1966. godine dobija naziv Reumatološki institut SR Srbije , a 1988. godine Institut za reumatologiju. Posle dr Berović, direktori Instituta bili su: prof. dr Julijana Nikolić (1977-1985), prof. dr Vlastimir Mladenović (1985-1993) , prof. dr Nada Pilipović (1993-2001), prim. dr Vladimir Mirčetić, naucni saradnik (2001-2004) i sada prof. dr Nemanja Damjanov (avgust 2004-.
Dogradnjom jednog sprata Institut je imao kapacitet od oko 300 kreveta (maksimalno 375 u 1973. godini), i, u to vreme bio je najveća ustanove te vrste u Evropi i jedini u Jugoslaviji. U prethodnoj Jugoslaviji Institut je bio vodeći reumatološki centar, dugo vremena sedište Udruženja reumatologa Jugoslavije (1964-1980 i 1986-1988) i Reumatološke sekcije SLD (1961-1980 i 1982-1996) i Republičke stručne komisije za reumatizam i reumatsku groznicu (1974-1991) i bio je referentni centar za reumatizam Republike Srbije. Institut se posebno bavi izučavanjem sistemskih bolesti vezivnog tkiva i osteoporoze.
Od 1980. godine Institut je Nastavna baza Medicinskog fakulteta u Beogradu za redovnu i poslediplomsku nastavu iz reumatologije. Prvi nastavnik i rukovodilac nastave bio je prof. dr Josip Konecni.
Institut sada ima oko 280 zaposlenih od kojih 49 lekara (32 internista-reumatologa, 9 fizijatara, 3 mikrobiologa, 1 radiologa, 1 mikrobiologa, 1 specijalistu iz medicinske biohemije, 4 lekara na specijalizaciji, 1 pedijatar, 70 medicinskih sestara, 45 fizioterapeuta, 16 labboratorijskih tehničara, 7 rendgen tehničara, 2 diplomirana farmaceuta i oko 115 zaposlenih u pratećim službama. Godišnje se obavi oko 48000 pregleda i u stacionaru leci oko 2800 bolesnika.
Saradnici Instituta su rezultate svojih istraživanja i iskustava iz oblasti reumatologije, kliničke imunologije, fizikalne medicine i rehabilitacije i radiologije saopštavali na gotovo svim jugoslovenskim, evropskim i internacionalnim (svetskim) reumatološkim kongresima i do 1997. godine objavili su više od 1500 radova, od toga. 68 u inostranim časopisima. Napisano je oko 15 monografija i urađeno je više od 10 naučnih projekata, 14 doktorskih disertacija i 15 magistarskih radova.
Institut je dobio Povelju SLD i brojna druga priznanja od strukovnih organizacija , grada Beograda i drugih.
Prvu reumatološku ambulantu u Srbiji, posle II svetskog rata, krajem četrdesetih godina, otvorio je dr Dragiša Pavlović, pri Centralnoj specijalističkoj poliklinici u Beogradu, u kojoj je radio do 1962. godine kada je penzionisan. Dr Pavlović je 1951. godine bio predsednik Upravnog odbora Reumatološke sekcije SLD.
Od 1962. do 1965. u toj ambulanti je radio prim. dr Branislav Maksimović, koji je, krajem 1965. godine prešao na rad u Zavod za reumatizam u Beogradu.